Топола

15

к њему долазитп Светлићани Јаковљевпћи и други, те им је по нешто прочитао и написао. За то Турци окриве и њега као умешана у ону буну. До тога доба у Каленићу су се чувале старе хрисовуље, берати, писма, и рукописне књпге ; а он, жалосник, препавши се, то све побаца у једну хлебну пећ, те сагори ! Али му то није помогло. Турци и њега вежу и отерају у Београд, где је после великих мука, 14 јануара 1815, с другим мученицима Србима, посечен, и главе су њихове, код Стамбол-капије, за страх Србима, понабпјане на коље ! На крају године 1815, у Каленић је пз Срема донесен Свети Краљ Стефан Првовенчани. Од тога доба, Каленић је примао знаке поштовања и од оних који су долазили Задужбини Деспота Сте.Фана Високог, и од оних који су желели поклонити се светим моштима Немањинога. сина, српског краља првовенчанога. Тада је Каленић узео старати се и о оправци Манастира Студенице, праве обитељи Светога Краља. Године 1820 у Манастиру Каленићу отворена би школа, у којој је, до године 1825, сиротне и манастирске ђаке, обучавао ђакон Максим , потоњи шабачки владика, а од тога доба до године 1831, ту је службу вршио Јинићије Нешковић , који је доцније, такође био владика најпре шабачки, па после ужичко-крушевачки. Године 1826, августа 26, 27 и 28 бавио се је у Каленићу Јоаким Вујић, славено-српски литератор, и описао што је онде видео. Том приликом, Вујић је забележио: да Каленић „ има доста важне грун-