Топола

18

Године 1847 Каленићки Јеромонах Јанићпје Пешковић, поота Архимандрит у тој обитељи, а мало доцније оде одатле у Шабац за владику Шабачке Јепархије. Године 1862 школски одмор, месеце јули и август, у Каленићу је провео ђак Београдске Богословије Јосиф Ковачевић , рођени у Штипу, у Старој Србији. Данас је тај Ковачевић велики чиновник у Софији, и зове се Јосиф Ковачов, а не Јосиф Ковачевић. Године 1872 београдски проФесорп и уметници Михаило Валтровић и Драгиша Милутиновпћ, првих дана месеца августа, бавили су се у Каленићу, те размотрили, и, у неколико, сацрталп облике целине и делова ове лепе грађевине. За кратка бављења свога, они нису ималп кад све потанко разгледати и прецртати, али и оно што су впдели, довољно је да покаже и велику побожност и разумевање у вештпнама оних који су каленићку цркву градили. „Црква је, вели академик Валтровић; - сачувана с поља боље него унутра, где је живопис много оштећен једно од времена, док је кубе бпло проваљено, и сводови му открпвени, а друго од доцнијих оправака, када су слике малтером јако попрокане. Шивопис је морао бити топлих и дубокпх боја, а и цртан је лепо. Котури око светитељеких глава сви су били позлаћешС .... Године 1887 и 1888 у Каленићу се бавпо отуденат архитектуре Андра Ј. СтеФановић, те је цркву премерио и прецртао. Тај свој нацрт онје, доцније,