Топола

22

Пајсије, Мојсије, и Гаврпло; Ђерасима и Никодима застали су у Каленићу, и још су дошли Дионисије пз Студенице и Леонтнје из Враћевшнпце, као Студеничани. На Цркви Каленићкој пак с поља урезан је о том преносу овај заппс: „Зндти се когдл доЛе Сткж Крдлк Отефдн Првокенчднми пренсшен ПУстриск? 1815 года, мца декЕМкрЈА, ДН( 28, 8 Л\рк КаЛЕНИТКЕ Хрлит. ПрЕСТКЈА Бцкј Боееденје, н ккјстт. с'и иждикенје ироионлуовљ стостBденичкн\*к крлстко Гнл Гнл Пр\'нмлндрlт ОдмВило Дкоклекичк, Плисје ј ЕромонлуТ)., Л\онсен, ДјоннсЈЕ, ГлкрилтЈ., Л\лклрЈЕ, и прочи." 10 Кнез Милош пак, преко левачкога Кнеза Илпје Вукомановпћа, препоручи, пиомом сврји.м, да свака глава пз села: Превешти, Гор. Дубича, п Прњавора, преко године, на недељу, даје по једнога посленика Мру Каленићу. И то је све чпњено до годпне 1839. Године 1816, месеца Фебруара, умре Архимандрит Василије Студеничанин, и укопан бп код Мра Каленића. Године 1817, београдски Мптрополит Агатангел постави Самуила Јаковљевића за Архимандрпта, и Каленићу се даде синђелија на ова села; Доброселицу , Надрље, Жупањац, Богалпнце, Малешево, Дубницу, Волујак, Пуљке, Брајпновац, Белушић, Опарић, Калудру, Лепојевпћ, Сибницу, Превешт , Гор. Дубич, и Прњавор, свега 280 кућа. Године 1818 Кнез Милош првп пут похрдп Манастпр Каленпћ, поклони се Светом Краљу, приложи

10 Вујић а Путешествије, стр. 110. Запвс овај укресан је јамачно доцаије, кад је Самуидо постао Архимандрит.