Топола

25

БЛЛГОСЛОВЕНЈбУТ! Лр\'I6ПИСКОПЛ И Л\,ИТрОПОЛИТЛ српскогл Д ГЛТ Д Н Г6Л Л, ТрУдСПЛЖ ЖЕ И ИЖДНКеНЈбМЖ Пр ( \'ИМЛНДрИТЛ СлмB н л л , нлстоатела Плисја , бромонл\'л Л\онсбА, н проче Ерлт’п, Шнл 1824."

У Манастиру Каленићу, у близини до Светога Краља, извршено је измирење између Кнеза Милоша и Кнегиње Љубице, после једне крваве драме у кућп Кнежевој. Онај, који нам је казивао овај догађај, не зна годину, кад се догодио, али акт измирења, по речина саме Кнегиње Љубице, прича овако: „Око манастира бејаше се слегао силни свет, као када је сабор: једе се, пије се, пева се, свира се, игра се —■ као на сабору. „У то време, у горњем челу, у великој соби, на шилтету сеђаше Кнез Милош, пушећи на велики чибук. Десно од њега седи Мелентије Павловић, знаменитп враћевачки Архимандрит, а лево Архимандрит из Манастира Никоље. »У један мах врата се отворише. У собу уђоше оба Милошева брата: Јован и Јеврем, водећи међу собом, под руке, снаху своју, Кнегињу Љубнцу, жену Кнез-Милошеву. »Кнегиња бејаше обучена чисто, али без икака кићења. За појасом, с обе стране, имаше она по једну малу пушку. Пушке беху окренуте на покорност, на молбу, а не на бој. 13

13 Кад онај којп задева оружје за појао јабуке својих пиштоља повије ка свом телу, знак је да жеди мира., а кад јабук® окрене у поље, од појаса напред, знак је да тражи кавге. да хоће да се бије!