Топола

40

Јануара 4,- те годпне, левачки капетан Димитрије Љотић, с великим бројем оружаних људи, уђе у село Превешт и у Прњавор. Одатле одвоји 7 8 момака, који оду у Мр Каленић, казавши се да су марвени трговци, и да желе видети се с владиком. Њих владика прими, и они, у разговору с њим, остану до у мрак. Опростивши се с домаћпном, изађу из собе, али се одмах њих четворица поврате у собу, те владпку шчепају за гушу и удаве га, па, отворивши прозор, баце га мртва с горњег боја доле у манастирску башту. Сиромах владпка отимао се је, викао, и бранио се од злотвора. Ту вику је, најпосле, чуо Игуман Макарије, и потрчао му у помоћ, али доцкан. Видећп што се ради, Макарије шчепа оружје, и потрчп за убилцима, али пх не стпгне. Тада

бно је, велн, одређен да нде у Цариград, а.ш га је болест смеда, те се тога посланства није могао. ни примпти. Године 182 2 Миоковић се помиње као секретар Гооподара Јеврема, н као такав, одређен је да, о Протом Матејом Ненадовпћем, нзвиђа неке распре између шабачког владике Герасим.ч. и варошких пароха (Мемоари, старо издање, стр. 36 2 и 3 63). Мноковић је имао више деце: његова кћп Софија била је удата у Водену, а Катарина, у Пазарџик, кћн Милица (која је п сад жива) удата је у Гроцку за неког Маринковића ; спн му Мплош био је офидир у орпској војсци, п умрво је 185 5. И друга оу му деца сва помрла. За Миоковића прича кћи му Мнлица још п ово : да је он, с Господаром Јованом, радио у Кнеза Мплоша те је овај примпо у државну службу Димитрија Давпдовпћа. Исто тако она додаје да је отац њезип био велики пријатељ Симп Милутиновићу Сарајлији. Сима је њега, вели, сматрао као свога добротвора! Миоковић је умрво у Шапцу, око године 1 8 30, а шабачки је Суд његову маоу предао његовој жени Марицп у другој поли годпне 183 5.