Топола

43

у Манастнр послати да овај прими, од тога Попечитељства очекује. Попечитељ внутрењих дела, Полковнпк, Кавалер, Илија М. Гарашанин , Началник одељења полнц. економног Ат. НиколиИ .« Тело пок. владике Максима лежало је у последњој препрати до доласка у Србију Кнеза Милоша 859), а тада је Кнез послао мраморну плочу, и остацп су владичини ископани и сахрањени уВеликој Црквп, ниже владалачкога стола. На тој плочи чита се овај запис: ПОЧИКДбТТ* рдкљ Божж МдКСИУЉ, рОЖДЈНМН 1801 ДЖТД ВО В6СН ВрДНЕШИМД, ОКруЖЈА чдчднскогж, пострнжникж Л\дндстнрд Кдлжикд; рукоположжж зд даконд 1821; зд прЕсвнтрд же 1824; пронзведбнж нд стшенж Прунидндрнтд 1839, н того же лЖтд, нгнЈА 4, посвгћжж зд бпнСКОПД ШДБДЧКЕ впдрујб, КОЈОМ 6 \'ПрДВЛАО ПЕТ Л6ТД. \'СПЕ 4 АнЗдрд 1844 летд вж сен обнтели " Да, успе ; али не од болести, нити од суђена дана; него од крвничке замке око грла, и од тешких убилачких удараца!!. Максим је, пре владичанства, у Манастиру Каленићу, учио п помагао манастироке ђаке. Био је дугих смеђих бркова и браде, сува лица, мала носа, а црних веђа и очију. Кад је расправљена сва његова посмртнина, и плаћени сви дугови, онда је Министарство Просвете (14 августа 1844, ГШ 1142) послало Школском Фонду 711 дуката, 1 талир, 3 јермилука и 13 '/ 2 крсташа талира, као оставштину владике Максима. Бог да га прости! Аеонтије Станојввић , јеромонах, рођен у селу Вионици, у Старом Влаху, око године 1800.