Топола

6

За време од пет годпна ја сазг се довољио уверпо, да је све оно што се наппше пртво сдово на хартпјп. докде жпвотне потребе не изазову нешто п горко искуство не поучп 'људе и не натсра пх на нешто. Па што ја онда радим ово? запптаће ме неко. Просто за то, што мпслжм да је пскуства доста; али је оно тако растурено у времену п простору, да се не појпма пне разуме; па је потребно, да се расветлп п објаснп. На нама носде остаје, хоћемо лп се мп корпстптп тпме. хоћемо дн бнтп кадрп да се зауставпмо на нпзбрдиди, нлз коју смо се покотрљадп... Бпће мп по свој прпдпцп непотребно, да ЛIOДПМ добре чптаоце, да мп опросте. што сам, поред слпке очеве, метнуо п сдику своје добре п покојне мајке. 3 остадом, читаоди нека гледају оно што је гдавно, а то нека п прескоче. Београд, 1886. Ј. ЈуТиодрагобић