Топола

117

лигијска настава узме као средиште целокупне наставе, па се свако предавање пз наука н вештгша везује за неку садржпну из хришћанске науке. Пз етике треба објаснитн нарочито оне моралне односе, врлпне и дужности, који се могу при.иенити на садашњн друштвени жнвот. Пгичка настава треба да потпомаже и школски живот ученика, који треба удешавати тако, да он може послужити као углед за њихов доцгшји социјалнп живот. Поред утврђивања моралних навика, ученици треба да стеку и објективно етичко уверење, те да тако постигиу и моралну зрелост , која је врло потребна будућим академијским грађанима. Проучавање историјско-лнтерарнпх предмета даје често , повода за претресање моралних питања, које је важно за развијање моралне свести. Овоме помажујош: правилно управљање у школи, праведно пресуђивање дела и погрешака појединих ученика, правично оцењивање њпхова успеха, објашњавање разннх поступака у школском животу, разговор о важиим сувремегшм и лрошлим догађајима у државном и друштвеном животу, учествовање школе у црквеним, државним и иародним светковипама. суделовање ученика у патриотским и хуманим подузећима и т. д. в) Па првом ступњу влада аналитичко-генетички метод п монолошко-диалошки облик предавања, јер се библијска историја саопштава у појединим сликама и с наслоиом иа црквени живот, а основе етике проучавају се, у разговору, нарочито .на конкретиим случајевпма из домаћега,