Топола

211

духовних наука. Философско се образовање сматра као завршетак општега образовања, које бп без тога свакојако било непотпуно. У неким Факултетима п академијама не предаје се филосоФпја, те је и због тога потребно, да ученици средњпх школа заврше своје опште образовање философском наставом. б) Неке појмове из ФилосоФије добивају ученпцп и раније, нарочнто при учењу синтаксе, математике, књижевних облика и при лектири лепе књижевности. Кад би се с планом радило на том, да се при предавању тих предмета објасни ученицима по нешто из логике, исихологије, естетикв и етике, онда би се у најстаријем разреду то знање употребило, допунило и систематски уредило, те на тај начин ФилосоФСка пропедевтика не би била сувпше тешка, и ученици би могли приличан успех из ње постићи. Предавања се могу најзгодније распоре/шти тако, да се узму за средиште исихолошна посматрања, па да се за то веже објашњење главних појмова из етике и естетике, и да се заврши прегледом елементарие логике. в) При предавањима се употребљавају аналитички и генетични метод и диалошки облик предавања. Ту се анализује дух човечји, а нарочито искуство ученика у том погледу, растављају се сложене духовне појаве на просте, и прати се њихов постанак и развитак. Све се ово чини у разговору пзмеђу наставника и ученика. г) Главна су срвдства овде: самоиосматрање или посматрање властитих унутрашњих појава,