Топола

228

некој корисној вештинп, п кад ради озбиљно п марљпво на својој струци. Пнтелигептан човек, и пошто сврши све школе, oceha иотребу, да још п даље ради на наукама nnif вештинама, које је изабрао и заволео, те да тако умножава свој умни капитал, и да га корисно употребљава. Сваки човек наилазп у свом раду п жпвоту II на разне препреке, које треба вешто да савлађује; а у том he боље успетп, ако се користи не само својим искуством, него п туђим. Генпјални људи чпне готово непрестано нове проналаске, нова открпћа, и изналазе нова оруђа, којима се обични, али вреднп и паметни људи корпсте. Образовани народп предњаче у културп и цивилпзацијп, а други иду за њима п прпмају од њих што је добро, те се не морају сами напрезатн, да проналазе и усавршују нешто што је већ познато и усавршено. Образован човек, кад уђе у друштво као самосталан члан његов, наћп he, да је у животу много што-шта друкчије него што је у школи и у књизп, и да се у практици поступа често друкчије него што би требало по теорпји. С тога he он морати и да по нешто мењ а у својим погледпма на људски живот и на остали свет, и моpahe доиуњавати своје раније пскуство п знање новим личним искуством у разним прпликама и својим самосталним студијама. Радећи свесно и непрекидно на унапређењу своје струке, он мора у исто време утврђивати и свој морални характер, јер би без тога постао груб материјалпста