Топола

300

истој књизп као год што he двојица да се познаду и спријатеље преко трећег ког обоје цене... „Кн.пге “ - вели Хазлит „хватају нас за срце, а у виду стихова прелазе и у крв.“ Ми их читамо кад смо млади, а cehaмо их се кад остарпмо. Кад нађемо у њима шта се деспло другоме, сетпћемо се шта се десило и нама на путу жнвота. Дишући ваздух добрих књпга, мп дугујемо писцима њпховим све што имамо с ову страну варварства. “ Добра књига је често п најбоља ризница тековина живота; јер се у њу смештају она највећа блага љјдскд која се мислима зову. Речи и мисли, које се у добрпм књпгама дају наћп, могу бити златне као год и ма која друга вредност; а Сер Филип Сидни вели још: „да онај, коме племените мп■сли друштва праве није никад сам.“ II доиста, добра и истинита мисао може нам у часу искушења бити правп анђео спасптељ и хранитељ; јер су мисли клице пз којих, пре а после, инчу плодовп којп се делима зову. Тако, на пример, Вордсвортова књига „Каракшер весела ратника' 1 , више но икоја друга, служила је Сер Хенрију Лоренсу нашем као узор п образац, који је он у своме рођеном животу копирао. Она му р вечно била при руцп и на памети, п он ју је неуморно показивао свакем; па, је, најзад као п сви људи којп на нешто озбиљно пре-