Топола

301

гну и успео да се сам на висину описана јунака попне. 1 ) Књиге садрже у себи и тајну бесмртности. Оне су, свакако, најтрајннји, најдуговечнпјп, споменици људског напора. Храмови he се претворити у развалине; слике и отатуе избледиће п ишчезнуће; али књиге чшве н преживе. Велике мисли које оне садрже, нити гину нитн старе са временом. Не. Оне су после хиљада годпна тако исто свеже и младе, као што су биле у веку у коме су синуле. Управо, једини траг који време може на њпма да остави, то је траг _решета: јер, у књижевности, никакав кукољ не може дуго да се продаје за пшеницу; и_ добра ствар једина остаје на мегдану... Књиге нас уводе н у најбоље друштво у колико нас изводе пред највеће умове н радове рода људског. Из књига ми тек дознајемо чујемо н впдимо шта су они зборили п творили; ту они излазе пред нас као да су живи, и - друштва нам праве. Ми тада делимо њихове мисли и њихове осећаје, уживамо или тугујемо са њима. Њихово искуство постаје наше наслеђе, и ми осећамо као да смо и сами били на месту и мегдану који они описују.., Нити велики и добри људи умиру и на овом свету. Не. Онн се у књигама својим посвте, и душе њихове иду са тим књигама по свету. Не каже ли се, нс правом, да је књига: oicueo слово ?

1) Види заозо Кејов ,/Кивош нашик официра у Инђији“