Топола

322

тури. У књизи Босуела, Џанси и живи као Џансн, а без њега једва да би што од имепа књижевна оставио; јер су п други људн велика дела потомству привредили, па им се готово ни гроб не зна. Шта пе би, на прплику, ми данас дали за једног Шекспировог Босуела? кад се помисли да више знамо о личној историјп једнога Сократа, Хорацпја, Цицерона, Августина, него ли о највећем песнику своје земље и племена. Управо, и све што знамо о њему то је; дајебио добар управник позоришта; да се у пуној снази живота повукао у своје место рођења, и да је ту сарањен са обнчним паланачкпм почастима. 0 томе, каква јо била његова вера. каква политика п искуство, и каквп односп са сувременицима ништа не знамо. Чак пзгледа да у оно време није нп опажена величина његова; п да је дворски поета, Бен Џансн, више слављен што је на позориици умео да декламује Шекспнрове стихове но сам Шекспир. Нитн могу увек људи да узму тлчну меру од својих сувременика. Име пзвесног државника. војводе, или монарха, може се пуним устпма изговаратп од јодног нараштаја, а у другом' да се заборави као да га никад није нп било. „Ко је, бога ти, данас краљ'?“ имао је обнчај да пита своју ћерку жпвописац Г рез у току прве француске Револуције, када свакп час искакаху на површину нове величипе, да у брзо опет ишчезну и забораву се предаду. „А знашли, кће-