Топола

265

THUM преставама y свести, екстремном реализму одговара дакле концептуализам. Ако .се пак са умереним реализмом (Аристотело) тврди, да су појмовп y самим појединнм стварима, онда je конзеквентно тврдити, да ce они и психолошкп могу замислити y појединим сликама имагинације, умереном реалпзму одговара дакле имагинатизам. Треба на послетку наиомсиути, да je метафизпчкн реализам појма пдентичан са радионализмом, док ce метафпзички номинализам може довестп y везу и са рационализмом и са емпиризмом y Теоријп Сазнања. Прва теорпја, по којој су појмовп y речима, не може ce одржати, чим ce са мало више пажње мисли о томе шта значе речи. Да мишљење не може бити y речима, излази непосредно из саме психолошке природе речи. Речп су на пме само збир гласова (одн. тонова π шумова) па како гласови као такви немају нпкаквог другог значаја до тог да су гласови, то ни њихов збпр, реч, не може значити, не може; бити ншпта друго до реч. Да би доказао своје тврђење номинализам употребљава међутим и ова два индиректна аргумента: прво, да мп нисмо свеснп да уз речп везујемо ма какве преставе, и друго, да би било немогуће тако брзо читати, говорити, говор других разумети и мислити (у нечујним речима), као што ми то чинимо, . кад не би саме речи значиле појмове. Оба ова номпналистичка аргумента међутим слаба су. Јер ми априори не можемо знати, колика je највећа брзина којом ce могу мењатп одн. постајатн и нестајатиу времену психички садржајп, нити можемо априорп знати, колики отепен нејасности они могу достићи. Баш из тог факта, што мп ii врло брз говор разумемо, морамо закључити, да je брзпна наших мисли много већа него што ce το обично мпсли, тако исто из нејасности престава, које ce вежу уз речи, закључити да je та најаоност много већа него што ce обично мисли. Да доиста, и ако ми нисмо јасно свесни да везујемо преставе уз речи. такве преставе морају постојати, показују и извесни екстремни случајеви. Кад на пр. брзо читамо једну књигу, онда често наступа случај да ие разумемо оно што смо