Топола

267

угла. Осим тога концептуалнзам ce позива и на неспособност слике имагииације да пзразн општи логпчки садржај појма. Аргументи, које концептуалпзам наводи y овоју кориот, сви оу пндиректне природе. Дпректан аргумент зато, да y нашој свести доистаима апотрактних појмова, неможе ce навести, поштојепсихички матерпјал, који ce за речп веже, брз и несвесан. Из истог разлога немоryh je нп директан аргумент проШив концептуализма, против њега могући су само индиректни аргументп. Таквих пндпректних аргумената има три, два општа π један спецпјалан. Први општи аргумент против концептуализма следује из принцппа апсолутног реалитета свести. Ми смо тај принцип употребили већ при доказу, да слпке сећања не могу бити чисте преставе (§ 31) : ако пак слике сећања нпсу чисте преставе, онда нп апстрактни појмови не могу постојати, јер би они такође били чисте преставе и то y још екстремнијој форми него и саме слике сећања. Док би наиме слика сећања троугла била чиста престава само y толпко, y колико сама не би пмала три одређене стране и три одређена угла, али би иресШављала један овакав троугао, дотле би апстр.актна престава троугла била још п y том смислу чиота престава, што би пресгпављала један троугао чије стране и углови немају одређену величину. Према томе апстрактни појмовп концептуализма немогући су. Други општи аргумент против концептуализма гласи овако : све, чега je субјект свесан, -мора бити садржај субјекта, немогуће je да субјект буде нечега свесан ; што није садржај или релапија на садржају. Пошто логички појмови као таквп престављају или садржаје или релације на садржајима, то je немогуће да њихов психички корелат буде нешто што није садржај. Све оно пак што je садржај мора имати опште особине свих садржаја, a το су квалитет и интензитет. Какав квалитет може имати један зампшљени појам'? Никојн други него онај, који je њиме идеално престављен. Квалитет појма троугла као психичког садржаја не може дакле лежати ни y чему другом до y тројству страна и углова, исто тако квалптет појма црве-