Топола

269

као теорија асоцијаиије, 3) као теорпја аперцепције п 4) као теорија негације. ЕГрву теорнју, теорију репрезентацпје, поставио je Беркли, који je први устао одсудно протпву концептуализма (у Уводу свога чувенога спиеа „Treatise on the principies of human knowledge“ 1709). Беркли тврди да ми, замншљајући слику једног одређеног троугла, иросто не водимо рачуна о одређеностп њештх страпа и углова и чишшо je на тај начин преставником свпх троуглова. Ово објашњење међутпм впше je огше једног факта него његово објашљење. Ми доиста на некн начп чинимо једпу дату слику имагинацнје репрезентантом свих слпчштх објеката, на које ce односи та слика, алп пптање je баш y томе, како je та репрезентација могућа? Тврдпти да ми то чпнимо на тај начин што не водимо рачуна о одређености, a не рећи како ми можемо не водити рачуна о одређеностн, значи кретати ce y кругу. Према томе ова теорија отпада. Другу теорију заступају преставници асоцијационе Пспхологпје (н. пр. Јум). По овој теорпјп оно што пснхичкп омогућава општност појма. то je реч, п то она то чини на тај начин што постаје центром асоцијације за оне слике имагинације, које ce односе на објекте означене дотичном речи. На пр. уз реч троугао везује ce (асоцнпра ce) читава груиа слика имагинацнје, које престављају разне троугле. Сама општност пак састоји ce y неодређеној множини ових слика имагинације (одн. по Јуму y потенцијелној готовости њиховој да ce y све.сти јаве), y нашем примеру y неодређеној множини слика нндивидуалнпх троуглова, које ce везз 7 ју уз реч троугао. Ова теорија асоцијације y неколико je тачна, нанме y колико ce односи на само психолошко развнће појма. При генетичком постанку појма y току индивидуалне свести наиме играју асоцијације престава доиста велику улогу. Појам троугла на пр. постаје y почетку на тај начин, што нмамо опажаје разних троуглова, које репродуцирамо y сликамаимагинације, везујући ове последње за једну исту реч. Али кад би ce наше мишљење задржало увек на овоме ступњу, његове више форме биле би немогуће. Реч ce мора ослободити множине слика имагинације, које ce за њу првобитно вежу, она мора постати способна да буде изазивач и носилац само·