Топола

281

сектора y en. 36, п ако су стварно оба једнака, само зато што су побочнп сектори око првога мањи него побочнп секторп око другога. На поолетку рећи ћемо нешто п о илузијама кретања. Те су илузије свакоме познате : кад ce крећемо лађом па гледамо на обалу учиниће нам ce као да ce обала (у супротном правцу) креће, aда лађа стоји ит. д. Као што смо реклп y §-у 28, овеилузпје настајууслед релативитета физичког кретања. Главни приндип за њпхово објашњење, y које овде нећемо детаљно улазити, састоји ce y овоме.|Кад фиксирамо пажњом спољни објект, који мирује, a нисмо свесни објекта, којп ce y односу на њега креће (а с којим ce заједно и ми крећемо), настаје илузија кретања фиксираног мирног објекта y супротном правцу (таки je спучај са обалом y горњем иримеру) ; ако пак обраћамо пажњу само на објект, којп ce (заједно с нама) креће, a не и на објект, y односу на који ce крећемо (одн. на објект који стварно мирује), настаће опет илузија, само друкчија од пређашње, наиме настаће илузија неопажања стварног кретања објекта којп ce креће, одн. илузија његовог мировања (пример за овај последњи случај имамо кад седимо y лађи a не гледамо на поље : тада не опажамо кретање лађе, већ на њега само закључујемо из звука мотора и дрмања лађе); само ако смо свеснп подједнако и објекта, који ce (заједно са нама) креће и спољњег'објекта, који мпрује, нема илузије. Дајенаведени принцип објашњења доиста тачан, т. ј. да ми можемо констатовати право стање ствари само ако смо свесни оба објекта, a да мора наотати илузија, ако нисмо свесни једног од њих (у целини), то показује најбоље илузија дневног кретања звезде око земље. Пошто ce ми наиме крећемо y васиони заједно са земљом, то бисмо само онда могли опазити да ce земљакреће око своје осовине, a да звезде стоје, кад би смо ce могли толико удаљити y васпону, да видимо и (целу) земљу и звезде. Како пак то не можемо да учинимо, мора и илузија, да ce звезде крећу око земље, бити стална, бити чулна илузија, коју je немогуће исправити, ма да „разум“ зна да je стварност друкчија.