Топола

288

ншпта друго до скуп сталних диспозиција за етичка осећања ове врсте и одговарајуће етичке судове). Напослетку религијска ооећања дају ce поделптп y две групе : y негативна и y ПозиШивна религијска осећања. Негативна религијска осећања садрже y себп бол, који ce односи на несавршенство, пролазност и друге негативне стране света и жпвота. Позитивна релгагијска осећања пак односе ce пли само на преставу једног вишег апсолутно савршеног света (одн. на чисто негативну преставу унпшгења овог нашег несавршеног света) или и на преставу једног највишег бића (Бог), које ce зампшља не само као спасплац од зла (одн, од овог несавршеног света) него и као апсолутнп стваралац добра (одн. као биће које je y стању створитп апсолутно савршен свет). Релпгпјска осећања ове последње врсте јављају ce као осећања сшрахопоитовања. побожности, понизносШи, захвалности, поверења и паде y Бога п имају последњи свој пзвор y највишем осећању ове врсте, y осећању љубави према Ђогу. Опширно пзлагање разнпх врста садржајних објектпвних осећања наћи ће читалац y Th. Ribot, „Psychologie des sentiments“, 5-ème ed. 1905, p. 280 —-380, затнмуН. Höflding, „Psychologie in Umrissen etc“, 4-te Auf]. 1908, s. 329 — 36δ п на послетку y Th. Ziegler, „Das Gefühl“, 4-te Aufl. 1908, s, 122—209. Пошто CMC прегледалп све разне врсте сложенпх осећања y ужем смпслу, сада прелази.мо на афекте. Као што смо y почетку овог параграфа прпметили, афектп не престављају никакве нове квалптатпвне форме сложенпх осећања, већ то je само једна нарочпта врста овпх пооледњих. Афект je на пме једно сложено осекоје достиже y једноме моменту велику јачпну и које услед тога утпче о једне стране на ток престава π мпсли нарушавајз т ћп плп заустављајући га, a с друге стране на централни и перпфернп нервни спстем п преко ових на разне органе организма модпфицпрањем плп ii спречавањем њпховпх функција. Ова последња дејства афекта, његова физпчка одн. физиолошка дејства, од нарочптог су пнтереса п то не само с тога, што она престављају (прпвпднп) утицај душе на тело (упор. §Т) него пс тога. што п осе-