Топола

291

jyhe афекте c једне ii ишчекујуће и задовољавајуће афекте с друге стране, које Вунт (в. § 21) сматра за нарочнте просте квалитатпвне форме емоцпје поред задовољства п бола (упор. W. Wundt, „Grundriss der Psychologie“, 9 -te Aufl. s. 91 —106). Jep y афектима преовлађују одсудно, као што и Вунт признаје (упор. „ GmMziige der physiologischen Psychologie“, δ-te Aufl. Ш-erßd. s. 220 f.), емоције бола ii задовољства, тако да je много природкије свестп форме осећања, које привпдно пзгледају као нове, на мускуларне и органске ocehaje, који прате афект, него пх сматрати за елемептарпе емоционалне форме. Осим тога треба пмати y виду, да псти они физиолошкп симптоми, који прате афект, прате, само y мањој мери (што je екепериментално утврђено, упор. W. Wundt, „Grundriss der Psychologie“, 9 -te Aufl. s. 103 f.) и сама проста осећања, и за ова ce дакле везују, само y много маљој мери, мускуларни ii витални осећаји, као п за она, тако да привидно нове форме емоције имају и међу простим осећањпма да ce сведу, као ii код афеката, на суму емоција задовољства и бола и ових осећаја. Теорија Ланге - Џемсова налазп ce изложена y С.· Lange „Geber Gemütsbewegungen“, 1887 и y ΛΑ. James, „Principies of Psychology“, vol. 11, p. 442 —468. Треба међутим напоменути, да Џемс признаје за виша духовна осећањада ce могу јавнти ii без телесних симптома, али да су и она, чим су јача, праћена ii условљена овим последњим (н. н. м. р. 468 —72). Поред афеката чипе и распо-ложвња нарочпту форму сложенпх осећања. Док су афекти пролазна емоционална стања која достижу брзо свој максимум па ce затим релативно брзо и губе, дотле су расположења трајна емоционална стања. Она поотају или као последица једне преставе, чија je емоционална вредност јача од емоцпоналне вреднооти других престава, или су остатци афеката. И y једном и y другом случају расположење ce манифестира с времена на време као једно осећање нарочпте врсте (при томе може сећање на преставу, која je такво осећање првобитио изазвала, сасвпм ишчезнути). Често ce пута при томе дешава, да ce поједпно осећање y расположењу уздигне до афекта, што бива кадкад и онда, кад афект није био иницијатор расположвња .