Топола

308

јака и 3) његова сЏољашња разговеШност т. ј. довољно оштра квалптатпвна разлика његова од околних квалитета. Субјективно стање пажње састоји ce из једног сталног и два нестална фактора. Сталан фактор лежи y осећајима напора, који прате увек напрегнутост пажње, било да je ова обраћена на чулне садржаје или на слике пмагинацпје. Нестални су факторп сједне стране, y случају тзв. вољне пажње, вољни акт којим ce отклањају сви онп психичкп садржајп којп бп могли омањити јасност датог садржаја, с друге стране, y случају тзв. чулне пажње (впди о овим двема врстама пажње даље y овом параграфу), пресишве, y којпма ce репродуцира посматранп чулни садржај (упор. § δ). Кад ce доведу y везу унутрашње особпне садржаја, којп пх могу чинити јасним, са овпм факторпма пажње, онда je лако увидети, да ce једино трећп одговор може сматратп за тачан. Јер с једне стране и слабији садржај свести .може бити јаснпје опажен од јачег, то бпва само y случајевима чулне вољне пажње, па ii тада вероватно да остала два фактора јасностп, унутрашња п спољашња разговетност, пграју главнпју улогу од самих фактора пажње. Алп принцшшјелно узев ови последњи фактори пграју овде несумњпво улогу. С друге стране опет несумњпво je да унутрашњи фактори јасности играју главну улогу y случајевпма невољне чулне пажње, нарочпто прп паспвном посматрању утисака чула вида. Овим смо дошлп на разне врсте пажње. Пажња може бптп пре свега вољна плп акшивна п невољна илп п amena, затим чулна п интелектуална илп репрезенШативна. Субјективно стање вољне пажње садржи, као што смо горе впдели, увек вољни акт y себи, чија ce функцпја састоји y отклањању, спречавању оних психичкпх садржаја, којп бп могли јасност аперциппраног садржаја да смање : прп овакој тзв. концентрацији пажње ми осећамо јасно ову негатпвну функцију воље, ову напрегнутоот воље управљену на то, да обим аперцепцпје смањп на минимум да би њена јачина била y даном случају макспмум. Наро-