Топола

312

слике сећања на свесне садржаје из наведених двеју група садржаја садржајног Ja: сећајући ce онога, што ce y прошлости јављало као сталан садржај свести. садашње садржајно Ja констатује свој идентитет са садржајним Ja y прошлости. Оспм тога, као што смо ранијо впделп (упор. § 33), слпке сећања вежу и формално Ja садашњег момента за формално Ja прошлости, оне су дакле оно што омогућује идентитет и формалног п садржајног Ja y временом току свести, и према томе оно, што те две стране личности везује уједно. Најопшнрштје излагање о разним вротама личности наћп he читалац y W. James, „Principies of Psychology“, vol. I. p. 291 —372. 0 патолошшгм случајевпма промене личностп (тзв. двојног Ja) н. и. м. р. 373 —402, затпм y Th. Ribot, „Les maladies de la personalité“, 3-èm.e ed. 1889 и y M. Dessoir, „Das DoppelJch“, 2-te Aufl. 1896.

ΠETИ ОДЕЉАК Диспозиције и стања свести

§ 42 Психичке диспозиције и дарови Ми смо ce већ раније (упор. § 33 п § 34) упозналп са једном врстом поихичких диспозиција, са диспозпцијама за слпке сећања, чпјп скуп сачпњава памћење. Диспозицпја значи сталну подобност свести за пропзвођење одређених свесних садржаја. Како пак несвесних психичких садржаја нема (упор. § 8), то ce све психичке диспозпцпје, као n диспозиције за слпке сећања, налазе y кори великог мозга. Постоје y главном три врсте психичких дпспозиција: диспозиције инШелекгпуалне, емоционалне п вољне. Интелектуалне диспозпцпје обухватају све дпспозицнје слика имагинацпје, дакле како мишљење (пнтелект y ужем смислу пли разум) тако п фанШазију и памћење. Емоционалне диспозпцпје чине y скупу своме оно што ce назпва душом (Gemiitli) једнога човека, за разлику од пнтелектуалних особина његових, које y своме скупу чине дух (интелект y ширем његов. Напослетку