Топола

мозга, да таква нова асоцпјатпвна влакна стави свести на расположење, a не y готовим диспозицпјама за садржаје, којп у овој при несвесној духовној продукцији постзју. A логнчност творевина талента п генпја ималаби ce објаснити утпцајем саме свести (одн. аперцепције вођене логнчким законима) на асоцијативне везе престава које постају уласком y акцпју тпх нових асоциј ацпоних влакана. Велики карактери с γ илп велпке душе (као што су Исус Христос, Буда и др.) пли јаке воље (као Наполеон, Александар Велпкп и др ). Велпкп карактер обично je спојен са знатнпм талентом, нарочпто са талентом шшћења п једнпм илп два од таленатг пнтелпгенције. У овом погледу Наполеон и Цезар тппични су прпмери. Опширно пзлагање о разшш врстама талената наћп he чпталац y Th. Ribot, „Essai sur Г imagination creatrice“ 1900, затим кратко о психичкпм дпспозијама уопште y W. WimcE „Grimdziige der physiologischen Psychologie“, 111-er Bd. δ-te Aufl. s. 628 —42. 0 Генпју ynop. H. Türck, „Der geniale Mensch“, 6-te Aufl. 1903.

§ 43 Сан и хипноза Сан, хппноза и душевна болест престављау анормална стања свестп, којима на супрот слјјп ста 1т l будноће y нормалног пндивпдуума. Ггаина ра? Ј жа пзмеђу она три анормална п овог дормалног свестп лежи најпре y начину спсјања психичких садржаја, нарочпто дреотава, a гатим п y самим овтш преставама као таквнм. Преставе анормалнпх стања с} халуцинаццје и илузије (о халуцпнацијама билб je товора y §-у 31-ом стр. 229, а 0 цдузпјама y §-у 37-ом ° т р. - 1 0, осим тога и емоццје, везане за њих, пока35Ј} анормалне особпне. Ми ћемо овде говоритп само о сну π хппнозп, пошто душевне болести спадају у ПспхиатриЈу. " “ Сан настаје y стању спавања, a спавање наотаје 3 след умора оргганизма и то као целпне. У стањз спавања одмарају ce телеснп органп на тај 'начин, што je Јачпна њпховог функццонисања јако смањена.

316