Топола

42

Свега две животиње имају апсолутно већу тежину мозга од човека. Човеков мозак има просечно тежину од 1400 грама, a однос тежине мозга према тежини тела je 1:42. Код кита тежина мозга изноеи 2490 грама, али je однос мозга прсма телу 1:25000. Код слона тежпна мозгаје 4660, али je однос премателу 1:439. Свега две животиње и.мају релатпвно већи мозак од човека, a το су мпш (тежина мозга 0,400 грама, однос мозга према телу 1:36) и врабац (тежина мозга 0,800 грама, однос мозга према телу 1:26). Кичмена мождпна налази ce y каналу кпчме и састоји ce из ганглија (сива маса) п нервнпх влакана. Од ње полази 31 пар нервних стабала, која шаљу своје гране y разне делове човечијег органпзма. Просечена она има пзглед од прилике слова ]-[. Кпчмена мож дина je седпште огромне већпне рефлекснпх радњи y организму. Њена je тежина код човека 50 —60 грама. Изнад кичмене мождине налази ce продужна мождина као њен највпши део (пли, ако хоћемо, као најнижи део мозга). Продужна мождина je најважнији орган y телу човечпјем, y опште y телу кпчмењака : жаба, змија π т. д. може да живи дуго времена без великог мозга, алп ннједног тренутка без продужне мождпне. Ta њена важност долази отуда што она регулира рад плућа и π рад срца ; мозак стоји y вези са срцем тек преко продужне мождпне (односно преко nervus-a vagus-a) ii на тај начин могу емоције да ремете рад срца. У продужној мождпни налазе ce ганглионп, из којпх полазе нервна влакна моторнпх п оензибплних нерава главе (то су десет од дванајест тако званих можданих иерава). Изнад продуж.не мождине налази ce мозак, којп je подељен y три дела: мали, средњп п великп мозак. Мали мозак налазп ce делом позадп, делом пспод великог мозга, a пзнад продужне мождпне. Он ce састојп из две спметрпчне половине ; нервна влакна су поређана y њему тако, да пресек малог мозга лпчи на лист. Његова је главна функција регулирање вољнпх покрета, који су могућп као целисходна кретања тек ако одговарајући нервни надражаји прођу кроз мали мозак. Зато je он π развијен врло јако код онпх животиња које