Топола

43

врше многа кретања: на пр. код риба, птица и т. д. Средњи мозак (којп обухвата тако зване субкортикалне центре) састављен je из четворних брежуљака (corpora quadrigemina), из видног брежуљка (thalamus opticus), из пругастих брежуљака (corpora striata) и из мирисне крпшке (bulbi olfactorii). Мприсна кришка закржљала je код човека и код птица, док )е код риба и рептилпја необично развпјена. Функција пругастих брежуљака остала je до данас непозната. Видни брежуљак назват je тако због тога што кроз њега пролазе видни нерви. Најзад четворни брежуљци служе само као пролазна станида за нерве, којп стоје y вези са центрима за осеhaje впда и слуха. Између средњег мозга и продужне мождине налазе ce мождани крацп (pedunculi cerebri) и Варолов мост (pons Varoli) y које улазе влакна из продужне мождине, Велпки мозак налази ce на врху нервног система и подељен je симетрично y две хемпсфере. Мождана кора (cortex) je сива п налази ce споља (дебела je два до три милиметра), a y унутрашњооти великог мозга je бела маса нервнпх влакана. Површина мозга подељена je конвенционално на четири кришке ; чеону, слепоочну, темену п потиљачну (lobus frontalis, temporalis, parietalis, occipitalis). Површина мождане коре није равна већ je јако набрана, услед чега постају т. зв. вијуге (gyri), и удубљења (sulci), од којих he имена најважнијих бити поменута y вези са објашњењем сл. 2, која престављаспољашњу и сл. 3, која преставља унутрашњу површину једне хемисфере. Постоје две врсте нервнпх влакана (спроводних путева) y великом мозгу : једна, тако звана пројекциона влакна, везују ћелице мождане коре са ганглијским ћелидама нижих нервних центара, a друга, тако званп асоциациони путеви, спајају ганглијске ћелице великог мозга међусосно. Од ових последњпх једна нервна влакна (попречна или комисурна) спајају нервне ћелице разних хемисфера и чине између хемисфера тако. звану греду или corpus callosum, док друга нервна влакна спајају нервне ћелице једне исте хемисфере (ова последња деле ce на дуга н на крагпка асоциациона нервна влакна).