Топола

44

До сада још није нађен критериум, по коме бн ce из величине и структуре мозга могао одредити степен интелигенције, јер постоје примери великих мозговаса малом интелигенцијом, великих интелигенција с малим мозговима, великих интелвгенција с великим и малих интелигенција с малим мозговима. На пр. један сасвмм обичан трговац y Берлину имао je мозак тежак 2200 грама, a један идиот 2850 грама и то je највећи до сада познати мозак. Обично идиоти имају мале мозгове; један од њих имао je само 200 грама, док чак п деца имају најмање 300 грама. С друге стране утврђено je да велики људи имају y главном већп мозак од обичних људи; на пр. Бајрон (у 36. годинп) 1807 грама; Кромвел (у 51. години) 2231 грам; Кивпје 1829 грама: Кант (у 80. годпни) 1650 грама; Бпсмарк (у 83. години) 1807 грама; чувенп женскп математпчар Соња Коваљевска (у 41. годпни) 1385 грама. Мале мозгове имали су Гамбета, Данте. Рафаел и т. д. Може ce рећи, да интелпгенцпја стоји y пнтршној везп са велнчином мозга и да мозак код човека не сме битн лакшп од 1000, a код жене лакттти од 900 грама без осетне штете по интелигенцију. Још je један момент важан, a το су впјуге, неравнине на можданој корп, које имају задатак да развију што већу површину мозга са што већом уштедом простора. Те су вијуте све многобројнпје и 'дубље y колпко жпвотиња заузима впшп ранг; оне су необично јако развпјене код великих умова (на пр. поврпшна Гаусовог мозга била je 219.000 квадратних милиметара, док она пзноси код обичних људп најчешће око 190.000 квадратних мплиметара) премда су п овде нађенп разноврсни изузеци y пстом смислу као што je горе показано, a не зна ce узрок ових изузетака. Детаљнију анатомију нервног спстема наћиће чпталац y Ebbinghaus, „Gnmdzüge der Psyhologie“ I Bd. 2-te Aufl. 1905, S. 101 —137, детаљну анатомију велпког мозга y L. Edinger „Vorlesungen über den Bau der nervösen Zentralorgane des Menschen und der Tiere“. I-er Bd, 7-te Aufl. 1901 s. 309 —391 π y Љубомир Миљковић „Наука о човеку“, Београд, 1891, стр. 131 —138.