Топола

45

У првој половини XIX века поотале су y питању о локализацпјд психичкпх функцнја y мозгу две дијаметрално супротне теорпје, Галова и Флуранова. Гал, чдја су испитивања на пољу анатомпје великод мозга од елохалне вредностп (он je први кору великог мозга објавпо за седиште психичких функција) претпоставио je, да су различне психпчке функције локализиране y разшш деловима великог мозга и да ce према броју лсихичкдх функција да п велики мозак поделити y одговарајући број физиолошких центара. Ове последње он je без изузетка ставио на површину коре великог мозга и даље je претпоставио, да облик лобање тачно одговара облпку великог мозга, те да ce из испупчења лобање да закључити на развиће психичких центара y мозгу (то je тако звана френологија Галова). Према овоме Гал je лобању поделио y 27 регијона, који одговарају истом толиком броју психичких центара y мозгу одн. психичких функдија. При подели психичких функција Гал ce с једне стране ослања да стару Психологију душевних моћи, a с друге отране примењује тај појам и на тако специјалне психичке функције, које ниједан преставник те Поихологије није уврстио y душевне моћи. Основне душевне моћи те старе Поихологије, мишљење, осећање, вољу. није локализирао Гал нигде y мозгу, али на њихово место метнуо je (управо сваку од њих разделио je y) спедијалне душевде моћи, као што су воља за језике, ддстинкт ллођења, лоетскд талент, метафлзички дух, ламћење ствард, ламћење речи, љубав за децу л т. д. Међу тим већина од ових Галових лсихичких моћл врло су сложене лсихичке фулкције, које као такве не могу бити локализиране да лојединим местима мозга. Треба још наломенутл да je Спурцхајм (Spurzheim), Галов ученик, место Галових 27 лоставио 36 разлдчлих органа y мозгу одн. регијона на лобањи. Као реакција Галовој теорији јавила ce теорлја чувеног физлолога Флурана. По овој теорији y великом мозгу нема нарочитих одвојених места за лоједиле лсихичке фуикције, већ je целина свих лсихичких фудкција условљена y своме јављању целином мозга, т. ј.