Топола

46

свест je локализирана одн. условљена целим великим мозгом. По њему не постоји никаква разлика y физиолошкој функдији између анатомски различнпх партија великог мозга. већ велики мозак сваким својнм делом подједнако учествује y стварању психичких функција као што сваки 'део црне џигерице лучп жуч. Међу тим ова ce теорпја псто тако мало може одржати као и теорија Галова. Тврђење да пелнна великог мозга суделује при јављању свести води, конзеквентно изведено. тврђењу да сваки део његов суделује подједнако при томе, што не значи ни внше ни мање до да je свест као целпна, као чптав комплекс разнпх психичких функција, смештена y сваком делу мозга, a το je тврђење још немогућније од тврђења Галовог, по коме поједгшп делови мозга имају да врше често врло комплексне психичке функцпје. Затим кад би сви делови мозга билп y физполошком погледу еквивалентнп, онда бпонп и y анатомском погледу требало да су хомогени (као што су делови црне џпгерпце y том погледу хомогенп), разлпка y њиховој анатомској структурп указује дакле на разлику y физиолошкој функцнји. Једно ове унутрашње протпвречностп a друго многобројне чињешше локализације поједпначнпх чулних ii моторних функцпја y велпком мозгу убрзо су одузеле сав кредит Флурановој · теорпјп. Новија Фпзиологпја, наслањајућп ce на Анатомпју п Патологпју мозга, вратила ce je одсудно основном прпнципу Галове локализационе теорије, т. ј. прпнцппу локалпзације поједнних психичких функцпја y појединим деловима мозга. Само што je ова модерна теорија локалпзацпје бпла y стању да на много критпчнијим појмовима Пспхологије заснује своја тврђења и да ce потпуно ослободп заблуда френологије. Модерна теорпја локалнзацпје психпчких функцпја y кори великог мозга креће ce y главном y два правца. По једном од овпх (чијп je преставнпк физполог Мунк) кора великог мозга подељена je цела на чулне центре. Сваки такав центар садржп две врсте ганглијских ћелица : једне y којима je седиште самих ocehaja (сензацпја) и друге y којима je седиште слика сећања. Не-