Топола

47

посредна близпна обе ове врсте ћелица y сваком чулном. центру чини, те.се перпферни надражај осећајне heлпце да лако пренетн на „ћелицу сећања“ n y њој као слпка сећања депониратл. Свакп чулни центар y исто je доба ii моторан, пошто je вољни покрет немогућ без ocehaja пипања (пли кретања) којп га пради. По другом од тих праваца пак кора великог мозга није цела састављена из самих чулних центара, већ ce она састоји из два бптно различна дела, која су седпште две битно различне врсте психичкпх центара. Поред чулних центара (одн. моторних, јери по овоме правцу као и по првоме моторнп центрп стоје y непосредној вези са чулнпма) постоје y кори велпког мозга још π тако званп асоцијациони центри, који су по месту одвојенп од првих и имају и различну анатомску структуру од њих. Овај другп правац основао je чувенп лајпцишки пспхпјатар Флексиг, и његова локализациона теорија преставља епоху y Физиологији и Анатомији мозга, a тако исто она je и од епохалног значаја за Психологију. С тога ћемо ce и ми овде нешто подуже на њој задржати. По Флексигу бптна анатомска разлика између чулних и асоцијадионих центара лежи y томо, што једино ћелпце чулнпх дентара преко пројекционпх влакана стоје y вези са периферним чулним органима и мускулима, док y асоциационим центрима тих пројекционих влакана нема, већ су њихове ћелице асоцијационим влакнима повезане међусобно и са ћелицама чулних центера. Ово учење Флексигово зове ce учењем о текШонском дуалитеШу коре великог мозга. На основу тако зване миелогенешичке методе, т. ј. на основу посматрања развића разних партија мождане коре y фетусу до рођења и код новорођенчета y првим месецима живота дошао je Флексиг до резултата, да ce целокупна кора великога мозга има поделити на 36 миелогентпчких поља, од којих ce свако карактерише тиме. што му ce нервна влакна обавијају сржним омотачем y исто време. Ових 36 поља дели даље Флексиг на три групе, на такозване примордијалне (првих 12 поља), инШертермедијерне (њих 16 па броју, 13 до 28