Топола

кратског. Што је главно, Савет ]е био једна колегија, и самим тим обезбеђивао народ од личног апсолутизма; после искуства с Милошем, то је било довољно па да Савет, ма како иначе био организован, начини популарним. Укратко, и ако у основи нелибералан и бирократски, уставобранитељски је режим, испрва, био добро примљен од народа, јер је, према ранијем Милошеву режиму, представљао бар релативан напредак.

Са стварањем уставобранитељског режима није ишло тако лако. Пошто је пао Милош и с њиме отклоњене политичке тешкоће, остале су још техничке тешкоће. Да би се обезбедила приватна права грађана, требало је написати грађански законик, кога још није било; развити судску организацију и поступак, који су се налазили у рудиментарном стању; наћи потребно особље које ће умети да суди по писаним законима и да се креће у сложенијим процесним формама. Да би се од чиновништва начинила једна снага која држи у равнотежи владаоца и дели с њиме терет државне управе, требало је пре свега имати један чиновнички ред; требало је разгранати државну службу на струке, рашчланити струке на звања, наћи људе који ће бити у стању да та звања заузму, и те људе организовати као нарочит ред у држави. Главни напор за време уставобранитељског режима упућен је у том правцу, да се створи суд, да се створи чиновништво, да се створе установе које стоје у вези са судом и чиновништвом на првом месту, школе које Ге држави давати потребне чиновнике. Све што не улази у овај програм, оставља се на страну, или се бар не негује нарочито.

Историјски значај уставобранитељског режима састоји се у томе, што с тим режимом настаје код нас стварање установа, настају први почетци детаљне државне организације. Под Милошем, никаква се установа није могла развити. Милош је држао све код себе, није дао ниједној власти, ниједном послу да се одвоји од њега, као засебна, самостална установа. Уставобранитељско време, напротив, ничим се тако не карактерише као установама које су тада постале. Оно се не одликује великим људима; оно се не може хвалити великим делима на пољу спољашње и унутрашње политике, али оно је дало наш први судски и административни механизам, и ударило основу нашим просветним установама. У следећим главама изложиће се у појединостима тај организаторски рад уставобранитељског режима.

Ув о д