Топола

Михаила, која се годинама нису помињала, помињу се наново, као из заборава ускрсла, и једног тренутка Владу хвататакав страх од Обреновићевског покрета, да командант крагујевачке војске, Кнежев пашеног ЛукавчевиК, јури из бање у Крагујевац, и ставља тамошњу војску на „праву војену ногу 1 '. 1 После Етемпашине мисије, која се свршила потпуним унижењем кнеза Александра, ОбреновиЕевци су још одважнији. Сматрајући његово збацивање за неизбежно, они у глас траже једну Народну Скупштину која ће да суди Кнезу за све његове погрешке. И све оно врење, сва она усталасаност која се пред Св.-Андрејску Скупштину осећа у народу, долази у главноме од угњетених ОбреновиКеваца, који су уједанпут дигли главу и стали гласно казивати своје незадовољство.

Поред Обреновићеваца, Скупштину је тражио и један део млађе интелигенције београдске. Ти млади људи још нису чинили никакву партију, и још нису били познати ни под каквим заједничким именом. Ми ћемо их звати либералима, јер су то име узели и они сами, кад су доцније с ОбреновиТевцима начинили једну заједничку странку. Ти либерали од 1858 били су, тако реТи, други либерални нараштај код нас. Први либерални нараштај дали су први питомци, који су отишли на страну крајем тридесетих година, а вратили се 1848, пуни револуционарних идеја. Али тај нараштај Цукића, Матића, Ненадовића, није успео створити политичку странку. После неколико више теоријских манифестација свога либерализма у књигама и новинама, наши први либерали ушли су у адмннистрацију и ту се бирократисали. Други либерални нараштај дала је друга питомачка серија која је крајем четрдесетих година отишла на страну. Ти млади људи посведочили су своје слободоумље још као лицејци, оснивајући дружину младежи српске, и публикујући „Невен Слоге.“ То је био један нараштај који је револуција од 1848 затекла у лицејским клупама, који је од ње добио сувише јак, ђачки претеран и наиван утисак, и који се никада више није могао ослободити извеснога револуционарног идеализма. За разлику од онога првог либералног нараштаја, овај други успеће да створи једну политичку странку. Донекле, њему су и саме прилике ишле на руку. Тек што се ова друга серија питомаца вратила у Србију, она се нашла пред једним династијским превратом. У таквим нередовним приликама прва улога пргшада ономе ко највише сме, без об-

1 Гарашанин 3 августа 1857.

218

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА