Топола

зира на ранг и године; према томе, било је довољно да ти млади људи покажу сву ону одважност која је њиховој младости била својствена, па да одмах постану једна снага у нашем политичком животу. Уз то треба имати на уму да је у овом другом либералном нараштају било, ако не више политичке способности него у првом нараштају, а оно зацело више политичког темперамента. У оном ранијем нараштају, Матић, Цукић, Ненадови-ћ, били су професорске и књижевничке природе, или, у најбољу руку, кабинетски политичари; најживљи од њих, Ненадовић, имао је више несташлука и лакомислености него праве борбености. У овом познијем нараштају већ се јављају људи као нпр. Јеврем Грујић и Милован Јанковић, који су рођени политички тактичари и агитатори, и који иду у политичку борбу као гоњени једном унутрашњом потребом.

Либерали од 1858 били су исто толико националисти колико либерали; њихов либерализам управо проистиче из њиховог национализма. Рођени већином уочи хатишерифа од 1830, они нису прошли кроз турско ропство, и знали су Турке само по њиховим гарнизонима који су се још у градовима задржали. Они су се васпитавали по ново-отвореним српским школама, где се српска историја слободно учила. Они су читали Вукове песмарице, у којима је народна прошлост добијала легендарно јуначки карактар, и заносила младе главе жељне славе и витештва. Рођени и однеговани у аутономној Србији, они су имали више националне самосвести, више националног поноса, него њихови стари који су одрасли као турска раја. Њихова тек пробуђена национална самосвест била је пуна илузија и неискуства. Либерали од 1858 веровали су у историјску величину српскога народа, били горди на своје српско име, држали да на њима и њиховим вршњацима лежи аманет да освете Косово и васпоставе нашу стару средњевековну државу. Тај велики задатак њима није изгледао тако тежак; требало је само хтети и смети: патриотско одушевљење било је довољно да све тешкоће савлада.

Са својим разбуђеним национализмом, либерали се нису могли осећати задовољни под уставобранитељским режимом. Још као ђаци, они су протестовали противу уставобранитељске политике према Порти, која им је изгледала не само попустљива него и снисходљива. Нарочито их је вређала Владина слабост према насиљима оних Турака који су били заостали у Србији. По Милошеву паду ти су се Турци, заиста, били разуздали. Било је примера да су с оружјем насртали

219

ЗАКОН О НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ