Топола
на Србе, силовали им жене и отимали стоку. Оваквих насиља било је не само у унутрашњости, него и у самом Београду, наочиглед младих либералних лицејаца. Наше власти стајале су немоћне пред турским зулумима; не смејући саме да казне кривце, оне су се обраћале на београдског пашу да он то учини, али паша се обично чинио невешт. 1 Ови турски зулуми вређали су национални понос либералне омладине; она није више трпела да Турци поступају са Србима као с рајом; после свакога новог зулума турског, она је тражила да се Турци терају из земље.
Али ни доцније, као зрели људи, либерали се нису могли помирити с уставобранитељском политиком према Турцима. За њихов укус, она је била сувише туркофилска. Александар КарађорђевиТ, који је био признат од Порте само као избрани Кнез, а који је желео да буде признат и као наследни, није се смео пред њоме онако испрсити, као што су тражили либерали. Савет, који је сва своја права изводио из једнога Портом дарованог Устава, и који је, у својој борби с Кнезом, гледао на Порту као на своју последњу узданицу, Савет се није могао понашати према њој ништа одважније него Кнез. У свом националистичком заносу, либерали су били готови да и Кнеза и Савет жигошу као издајнике. Али њихово огорчење достигло је врхунац онда кад је, услед сукоба између Кнеза и Савета, дошло до формалне интервенције Портине. Долазак Етем-пашин у Београд, његов свечан дочек су парађеном војском и топовским поздравима; облетање наших великаша око турског комисара; његов велики бал на коме су, у султаново здравље, Турци и Срби пили заједно, а српске жене играле с турским официрима, све су то либерали осуђивали као ствари недостојне нове, слободне Србије. Оно удварање Турчину које су њихови старији сматрали као добру политику, либерали су осуђивали као просту сервилност. Између та два нараштаја био је потпун неспоразум: они нису осе Тали ствари на исти начин. У ствари, патриоти су били и једни и други, али је патриотизам новог нараштаја био осетљивији и финији.
Либерали су, дакле, били првенствено националисти. Либералне идеје којима су се надахнули за време свога школовања на страни, у Паризу и у Немачкој, дошле су код њих
1 ККТ. Депутација у Цариграду 1860. Сукоби с Турцима од 1850 до 1858.
220
УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА