Топола

Прво питање које је требало расправити, било је питање о саставу Скупштине. Под Милошем, прве су Скупштине биле главарске; врховни Кнез позивао је на договор кнезове нахија и црквене старешине; то није био народни збор него веће духовних и световних поглавара. Доцније, Милош позива на Скупштину и кметове, који први уносе у њу нешто налик на представнички елеменат. Још доцније, улази у обичај да општине бирају за Скупштину нарочите представнике, тзв. „депутате.“ На тај начин, на нашим се Скупштинама виде два разнородна елемента: с једне стране, представници народа, слободно бирани по општинама; с друге стране, представници власти, који долазе у Скупштину по положају. После Устава од 1838, који је реорганизовао државну управу, на Скупштинама, као представници власти, јављају се; митрополит с епископима (црквена власт), окружни начелници (административна власт), председници судова (судска власт). Од чисто главарске, Скупштина је постала полу-главарска а полу-народна.

По пројекту од 1848, Скупштина се састојала од народних посланика, који су се бирали по срезовима и окружним варошима. Представници власти били су искључени из Скупштине, која је начињена чисто изборном, чисто народном.

У овом погледу закон од 1858 мање је либералан него пројекат од 1848. Он је задржао две врсте посланика: посланике из народног избора и посланике по положају. У ову другу врсту долазили су председници виших и нижих судова, управитељ вароши Београда и окружни начелници; окружни протојереји и из сваке епархије један настојатељ манастира. Посланици по положају унесени су у закон од 1858 из политичких разлога: Кнежева се странка надала да Ке посланици чиновничког реда стајати верно уз Кнеза; Гарашанин је опет држао да Ге ти посланици слушати њега. 1 Питање о саставу Скупштине Кнежева је странка узимала врло озбиљно. У посланицима по положају она је видела главно јемство противу превратних тежњи Скупштине.

Посланици из народног избора бирали су се по окружним варошима и по срезовима; по варошима, непосредно, по срезовима, преко повереника. На пет стотина пореских глава долазио је један посланик. Посланика из народног избора било је три стотине седамдесет и шест. Кад се томе броју дода шездесет три посланика по положају, добија се једна

1 Грујић 6 и 26 септембра 1858.

227

ЗАКОН О НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ