Топола
они су хтели да за Кнеза прогласе Милоша. Шта су намеравали великаши? Своје намере нису говорили јавно. Њихови противници, либерали, тврдили су да су великаши имали овај план. После пада КарађорђевиКа не би се одмах приступило избору новога Кнеза, него би се прво одредило једно намесништво, или, како се онда говорило, „кајмакамија,“ од три лица. То би били ВучиК, Гарашанин, АнастасијевиК. Ови би одмах распустили Св.-Андрејску Скупштину, и наредили нове изборе за једну Скупштину која би имала нарочити мандат да бира Кнеза. Шта би било даље? Либерали су претпостављали да ниједан од три намесника не би био за ОбреновиКе. ВучиК је протерао и Милоша и Михаила; Гарашанину су отац и брат погинули у борби противу ОбреновиКа; АнастасијевиК, ма да у крвној завади с кнезом Александром, није могао бити за ОбреновиКе, јер је имао за зета једног Карађорђеви Ка. Либерали су држали да великаши немају заједничког кандидата за Кнеза. Држали су да АнастасијевиК хоКе за Кнеза свога зета Ђорђа Карађорђевића, синовца кнеза Александра. За Гарашанина су држали да у потаји спрема престо за себе сама. Чему на крају крајева ВучиГ тежи, томе се либерали нису могли да досете.
У својим мемоарима, Никола ХристиК, који иначе није на страни либерала, потврђује да су великаши, после пада кнеза Александра, мислили да образују једно намесништво које би сазвало Велику Скупштину да бира новога Кнеза. Да је то одиста био великашки план, доказује се још и овим.
Великаши су, још од Етем-пашине мисије, били у сталном договору с Портом. То нарочито важи за АнастасијевиКа, који је, крајем августа 1858, био у Цариграду да припреми збацивање кнеза Александра, и који је стајао у најинтимнијим односима с Кабули-ефендијом, Портиним комисаром на Св.-Андрејској Скупштини (Кабули је за њега говорио, да је то једини добар Србин 1 ). Кад се имају на уму ови односи између великаша и Порте, онда се сме претпоставити да су се великаши били договорили с Портом о томе шта треба радити после збацивања кнеза Александра. Међутим, кад је кнез Александар био збачен, Порта се одмах ставила на гледиште, да пре свега треба поставити једну привремену владу, која би распустила Св.-Андрејску Скупштину, и сазвала једну нарочиту Скупштину, много већу од Св.-Андрејске, да бира новога кнеза. Дакле, управо
1 ККТ. Капућехаја представнику 21 децембра 1859.
236
УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА