Топола

с Вучићем и Гарашанином. Партијску тактику морао је оставити млађим, образованијим људима. 1

Међу млађим људима највише се истицао Милован Јанковић. По скупштинском закону од 1858, чиновници се нису могли кандидовати за посланике; ко би од њих хтео ући у Скупштину, морао се одрећи државне службе. Из тога разлога нико од млађе интелигенције, ни Јеврем Грујић, ни Јован Илњћ, ни Јован Ристић, није се кандидовао за посланика. Једини који је то учинио, био је Милован Јанковић. Он је изјавио да ће се одрећи државне службе ако буде изабран за посланика, и његова се кандидатура сматрала у београдској публици као акт грађанске куражи. Јанковић је имао тада тридесет година. Он је, као државни питомац, учио философске и државне науке у Немачкој, али је, усред студија, изгубио државну помоћ због једнога мемоара који је поднео Влади о економном стању Србије, и који је Влада схватила тако, као да је Јанковић, још из ђачке клупе, хтео да јој даје савете. Убрзо затим, Јанковић је, заједно с Грујићем, објавио једну брошуру на француском, језику: Вез 51ауез Ни sисl, којаје у Владиним круговима примљена неможе бити горе, због сувише слободног оцењивања појединих министара и саветника. По повратку у Србију, Јанковић је постао професор народне економије на лицеју. Он је један од првих почео расправљати у новинама о економним питањима и свраћати на њих пажњу публике. О економним питањима писао је као фанатик манчестерске школе, имајући за све проблеме и тешкоће увек исто решење: Вајззег Iаlге, кЈззег раззег. У једно време кад је државна власт, и иначе, мало радила на материјалном благостању народа, Јанковић је енергично тражио од ње да у том правцу у опште ништа не ради. Као политички вођ, имао је једну велику врлину: био је одважан, смео да учини онај први корак који је најтеже учинити. Полазећи први, он је повлачио и друге за собом. Али, кад би једном покренуо људе, он није био увек у стању да им даје правац и да њима управља. Бујан, напрасит, често настран, увек тврдоглав, он је могао да усталаса и да узбуни, али не и да води. То је био један човек зајапурен, са састављеним обрвама, немирним ноздрвама; физиономија срдитог дервиша.

Као тактичар либералне групе, одмах се показао недовољан. Гђегов план да наоружани Београђани опколе Скуп-

1 Е. Ј. ЦветиГ, Споменици Јагодине; Биографија Стевче МихаиловиГа 22.

246

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА