Топола

штину и ухапсе Кнеза и саветнике, показује човека који се да занети својом властитом жестином, и нема у тешким приликама потребне обазривости. Либералној странци која је имала да се бори с Кнезом, који је још увек имао уза се војску; с Гарашанином, који је држао под својим заповестима сав чиновнички апарат; с АнастасијевиКем, који је био најбогатији човек у Србији, и с Вучићем, који је био највеКи демагог, дибералној странци у њеној борби с тако опасним противницима требао је смишљенији саветодавац од ЈанковиКа.

Тога саветодавца она је нашла у ГрујиТу, који је ушао у Св.-Андрејску Скупштину не као народни посланик него као скупштински секретар (скупштина је могла бирати своје секретаре и са стране, између чиновника). ГрујиК и ЈанковиК били су другови још из школе, и још као ђаци склопили једну врсту политичкога побратимства, заверивши се један другоме да Те заједно ући у борбу „за народ и слободу." Иначе, између њих није било велике сличности. Грујић је.био тих и смишљен; још као ђак држао се достојанствено, био један од оних младих људи којима младост не смета да имају ауторитета. У „Невен Слоги“ лицејске младежи од 1849, сви лицејци певају песме, сем једног Грујића; који се јавља једним прозним саставом, једном државно-правном расправом, „Обзор државе,“ чије идеје могу бити младићски наивне, али чији је тон старачки тежак и озбиљан. Као и Јанковић, Грујић је био државни питомац, и као што је Јанковић изгубио државну помоћ због свога економног мемоара, тако га је Грујић изгубио због „Гез 51ауез Ни Зшl“ Јанковић је био и фидософ, и економист, и песник, и најзад се вратио са стране без дипломе. Грујићјебио само правник, али правник који је своје студије уредно свршио, и вратио се као париски лиценцијат. По повратку у Србију, он је служио у Кнежевој Канцеларији, у Савету, у Главној Контроли ; био употребљиван скоро у свима законодавним комисијама, и многи законодавни предлози били су његово дело. Био је познат као вредан и савестан чиновник, који је за кратко време стекао опсежно познавање нашега позитивног законодавства. Мислио је споро, одлучивао се с муком, изражавао неодређено, био неповерљив и пипав; али кад би једном нашао свој пут, ишао је право, не гледајући више ни десно ни лево. У тешким приликама, показивао је једну присебност, чврстину, непоколебљивост, која је чак и његове најближе пријатеље изненађивала. ГруЈић је био увек либерал, али Обреновићевац је постао тек пред

247

САСТАНАК СБ.-АНДРЕЈСКЕ СКУПШТИНЕ