Топола

док не збаце Кнеза, он је почео с њима преговоре о изменама које би се имале учинити у њихову пројекту. У главној тачки либерали су попустили Гарашанину, наиме, пристали су да се нов скупштински закон поднесе Савету на одобрење, уместо да га Скупштина, као неки конвент, изда сама без питања Кнеза и Савета. Поједини чланови били су ублажени. За „главне законе“ речено је да се неКе моКи издавати без претходног „споразумљења“ са Скупштином (раније је стајало без претходног „одобрења“ Скупштине). Тај израз „споразумљење“ био је растегљив; могао се разумети тако да се ти закони не могу издати пре него Скупштина на њих не пристане, а могао се разумети и тако, да се ти закони не могу издати пре него се Скупштина о њима не саслуша. Либерали су узели тај израз у оном првом, а Гарашанин у овом другом смислу, - и благодареКи том неспоразуму, они су се могли сложити с њиме у овом тешком питању. По прерађеном пројекту, Скупштина није могла уништити сваки закон који би сматрала као рђав, него је могла само захтевати од надлежних законодавних чинилаца да га они униште. О њеном буцетском праву није се ништа помињало. Али остало је, као у првобитном пројекту, да се Скупштина, састављена искључиво од изабраних посланика, има држати сваке године; да се никакав нови намет не може ударити без пристанка Скупштине, и да Скупштина има право оптужити министре за њихове незаконитости.

Тако измењен пројекат скупштинског закона Скупштина је усвојила 8 децембра. 0 њему су имали да кажу своју реч још Кнез и Савет. Питање се постављало за либерале, да ли Ке и даље одлагати са збацивањем Кнеза, све докле нов скупштински закон не буде примљен од Савета и потврђен од Кнеза?

Они су се решили да даље не одлажу. Присталице великаша, затим у самој либералној странци стари ОбреновиТевци из народа, били су већ нестрпљиви. Публика, такође, постајала је нервозна и тешко подносила једно стање у коме се није знало да ли Те Кнез остати или бити збачен. Спора тактика ГрујиТева није се више могла издржати, и, осећајуГш струју противу себе, либерали су се решили да најзад приступе главном послу, због кога је Скупштина и сазвана.

Већ по почетку Св.-Андрејске Скупштине, могло се видети да с њоме неГе ићи тако лако. Она је одмах покушала да изиђе из граница закона, и да се понаша као да не би

252

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА