Топола

се одвезао у град и ставио под заштиту београдског паше. Он је урадио оно што је неколико сати раније хтела од прилике да уради и Скупштина, кад је пошла у „Српску Круну“, с оне стране шанца, под саме бедеме града.

Кнез је побегао у град у једном наступу страха. Ми смо веК говорили о оној гомили која се налазила око Скупштине, и која је десетог децембра у очекивању Кнежеве оставке, нарасла веКа него обично. Кад је Скупштина закључила своју вечерњу седницу, та се гомила упутила к двору и ту зауставила. Како каже ХристиК, она је бројала неколико хиљада глава и притисла све околне „просторије и улице.“ Мноштво је њих имало оружје, пушке, пиштоље, сабље, јатагане. Сав је тај свет био узрујан и раздражен што Кнез не даје оставку. Викало се, протестовало, претило; полетела је и понека каменица. Та децембарска ноК била је ведра и блага, и гомила искупљена пред двором, није се разилазила. Изгледало је као да је цео Београд устао на оружје и дошао под Кнежеве прозоре да му тражи оставку.

Овојебио последњи удар за Кнеза. Десети децембар био је за њега страшан дан, који га је потпуно исцрпао нервно, дотерао до крајње границе, њему је мало требало па да изгуби главу. Кад је после свега што је поднео, дошла још и та узрујана гомила пред двор, њему је, онако клонулом, изгледало да ни са самим животом није више сигуран. НемајуКи у себи нимало снаге да се брани, он је осетио наглу, неодољиву потребу за неким јачим који ће га узети у заштиту, и онда одјурио паши у град.

Он је изишао из двора у Гарашаниновој пратњи, и у Гарашаниновим колима. Гомила, која би може бити зауставила дворска кола, пропустила је Гарашанинова кола, у којима није слутила Кнеза. Какав је и колики био Гарашанинов удео у Кнежеву бегству? О томе се говорило разно. Једни, јамачно његови непријатељи, тврдили су да је Гарашанин преварио Кнеза, рекао му да не јемчи више за сигурност двора, и саветовао му да се склони у град. Други опет, јамачно његови пријатељи, тврдили су обрнуто, да је сам Кнез дошао на ту мисао да се склони у град, да је он сам молио Гарашанина да га узме у своја кола да би могао изаћи из двора неопажен од гомиле; да Гарашанин, испрва, није хтео да чује за Кнежев одлазак у град, и да је на то пристао с тешком муком. на очајничку молбу Кнежеву. Истина Ге јамачно бити на средини. Ми не верујемо да је Гарашанин имао потребу да на-

259

ТРИ ДАНА РЕВОЛУЦИЈЕ