Топола

говара Кнеза на бегство. Нервно растројен и клонуо духом, Кнез је могао и сам од себе доКи -на мисао да бежи. Али, као што не верујемо да га је Гарашанин на бегство наговарао, тако не верујемо ни да га је од бегства одговарао. Кнежево бегство није кварило Гарашанинове планове, него је, напротив, њихово извршење олакшавало. Гарашанинов је план био да обори Кнеза; после свог бегства у град, Кнез је био морално немогу Кан на престолу. Каквог је онда разлога Гарашанин имао да се бегству одупире?

С моралног гледишта, држање Гарашаниново у овој прилици није било особито симпатично. Кнез је био у оном стању кад човек не зна више шта ради; Гарашанин, његов министар, био је потпуно присебан. Опет зато, он није уздржао свога Кнеза од једне вратоломне идеје која је том сиротом човеку дошла у једном тренутку страха и безумља. Уместо тога он му је помогао да изврши над собом један акт политичког самоубиства. Али, цењено с чисто политичког гледишта, то што јеГарашанин урадио, било је једно ремек-дело. Покушати збацивање Кнеза, било је опасно с тога што је Кнез могао наредити војсци да растера ту Скупштину која хоће да га збаци. Али ова опасност, после Кнежевог бегства, била је скоро сасвим нестала. Склоњен у једну турску тврдињу, Кнез није могао ништа наређивати војсци. Управа над њоме прелазила је, у Кнежеву одсуству, на министра унутрашњих ,р.ела, који је био у исто време и министар војни, прелазила на Илију Гарашанина. Једним среКним потезом, он је одвојио Кнеза од војске, и постао место њега господар бајонета.

11. 11 децембар.

Кнежево бегство изменило је стање ствари на штету либерала. Ови су рачунали да изненаде великаше тиме што Ке васпоставити Обреновиће одмах како збаце Александра КарађорђевиГ;а. Али, пошто је Гарашанин испратио Кнеза у град пре него га је Скупштина збацила, то су великаши могли либерале да изненаде, уместо либерали њих. Кнез је отишао у град између десет и једанаест у вече; Скупштина се састала сутра-дан у девет изјутра. Скоро дванаест сати Гарашанинје имао на расположењу да створи какав је хтео свршени чин. Могао је нпр. одмах сазвати ванредну седницу Савета, у којој би било наименовано намесништво, под изговором да земља

260

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА