Топола

не може ни часа остати без Кнеза. Ако је Кабули-ефендија одиста носио у цепу берате за намеснике, као што се причало, намесници су могли, пре састанка Скупштине, добити и Портину потврду. Скупштина би имала само да прими свршену ствар к знању, пошто се по законском тексту њен формални пристанак при постављању намесника није ни тражио.

Али Гарашанин није хтео да ставља Скупштину пред свршени чин. Он је желео да привремена Влада буде образована договором између Савета и Скупштине. Ако се учеигће Скупштине у постављању намесника и није тражило по закону, оно је било у традицији: Кнеза и носиоца кнежевске власти обично је акламирао народ на својим Скупштинама. У осталом, ради његовог ауторитета пред народом, намесништво је требало да изгледа постављено не само од Савета него и од Скупштине.

У опште кроз целу ову кризу Гарашанинова је девиза била: без крвопролића и без свега што би могло личити на неку неправилност. Дугогодишње министровање било је бирократисало Гарашанина, развило у њему известан формализам; у осталоме, он је и иначе био хладан и разложан човек; одмеравао сваки корак; више волео да побеђује стрпљењем и -вештином, него силом и дрскошћу. Он је сувише мислио на Порту и Гарантне Силе; држао да, после Париског Мира, сваки неред, свака неправилност може изазвати било турску било европску интервенцију; скорашња Етем-пашина мисија само га је утврђивала у том уверењу. Француски консул Дезесар једнако му је говорио оно што дипломати у таквим приликама говоре: Само мирно! Само без компликација! Само у границама закона!.. Ове дипломатске фразе, Гарашанин је примио к срцу. Он није био сигуран с војском, где су, и после Кнежевог бегства, главне команде остале у рукама Кнежевих људи, а осећао је да више није у стању да влада ни београдском гомилом; то га је, такође, могло побудити да све своје одлуке покрије ауторитетом не само Савета него и Народне Скупштине, и тиме избегне двојаку опасност у коју је могао доћи ако би каквом било неправилношћу узбунио противу себе, с једне стране, војску, с друге, београдску гомилу. Најзад, необавештен о тајним намерама либерала, он није ни слутио да може бити изигран, ако покуша да се о образовању намесништва договори са Скупштином.

О Кнежеву бегству либерали су били извештени пре него је Кнез и стигао у град. После тога они нису више ни

261

ТРИ ДАНА РЕВОЛУЦИЈЕ