Топола

спавали, него. се целе .ноћи спремали за сутрашњу битку. Они су утврдили да се сутра-дан, после збацивања Александра КараКорђевњћа, одмах извиче за Кнеза Мнлош ОбреновиК, и да, до његовог доласка у Србију, кнежевску власт узме у своје руке сама Скупштина, како би се спречило великашко намесништво. Први би њен посао био да војску и полицију стави под своје заповести. Због тога, она би, примајуКи се намесништва, одмах поставила свога потпредседника СтевчуМихаиловњћа за „команданта гарнизоној војсци и вароши Београду." Посланик који ће сутра предложити васпостављење ОбреновиКа, био је одређен још те ноКи. Исто тако, још те ноћш, написана је скупштинска прокламација о збацивању кнеза Александра и васпостављању Обреновића, као и указ којим се Михаиловићу предаје управа над војском и полицијом. Што је главно, још те ноћш послане су поруке на све стране да се београдски грађани који припадају Обреновићевцима, нађу сутра ујутру око Скупштине, и то под оружјем. Речју, није било заборављено ништа.

Сутра-дан, око Скупштине освануло је доста оружаног света; махом присталице либералне странке, покупљене од њених агитатора. У овим нередовним приликама, кад је Кнез побегао, а Скупштина се стала понашати као конвент, публика је бивала све одважнија, и све се више мешала у догађаје, као један чинилац о коме треба исто тако водити рачуна као о Савету и Скупштини.

У самој Скупштини, ствари су испрва текле мирно. Председник саопштава да је Кнез побегао у град, и тиме издао земљу и народ. Скупштина, онда, шаље депутацију Савету да јој и он то потврди. Савет потврђује. Одмах затим долази један акт Савета: то је његов одговор на јучерашњи акт Скупштине, којим му је она јавила да је искала оставку од Кнеза. Сада, кад је Кнез побегао, Савет се не устеже више да и написмено изјави Скупштини своју потпуну солидарност. Пошто су саветска саопштења примљена к знању, председник Анастасијевњћ предлаже да се кнез Александар збаци као издајник. Скупштина одмах усваја.

Скупштина је требала да се на овом заустави, јер о попуњењу престола није могла ништа решавати, док њена одлука о збацивању кнеза Александра не би била саопштена Савету и од њега потврђена. Али, пре него је акт о збацивању кнеза Александра састављен и експедован Савету, посланик Сима Протцћ, на миг секретара, устаје и каже, да народ не може

262

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА