Топола

тари спојили у истом акту. Одмах су написана два одвојена акта, али Грујић, који није више пуштао председничку власт, предложи да се та два акта потписују једновремено, а не прво један па онда други. Тј. сваки би потписник потписао у исти мах и акт збацивања и акт васпостављања. Ако је Анастасијевић хтео да добије прво потписан акт збацивања, па онда да оспори важност акту васпостављања, —та његова намера била би осујеТена овим Грујњћевим предлогом. Скупштина, која је примала све што јој је с председничког стола предлагано, прими и тај нови ГрујиТев предлог. Окуражен, ГрујиТ предложи, и Скупштина усвоји, да се једновремено с.та два акта потписује и указ о Стевчи Михаиловићу.

Док је потписивање још трајало, Грујић, који је био исто толико присебан колико Анастасијевић збуњен, сети се још нечега, а то је да се скупштинске одлуке саопште народу пред Скупштином одмах, не чекајуГш да буду потписане. Противу тога нико није имао ништа. Грујњћ изађе на доксат и прочита народу прво прокламацију, да је кнез Александар збачен, да су Обреновићи васпостављени, и да је намесничку власт узела Скупштина у своје руке. Затим прочита указ којим се војска и полиција стављају под заповести Стевче Михаиловића. Неповерљивом Грујићу било је мало што је те документе прочитао народу; он их је још раширио да их сваки добро види, и показивао скупштински печат на њима. Нека сваки види, да је одлука о промени династије стављена написмено и запечаћена, и да је кнезу Милошу, тако рећи, издата тапија од Србије.

Строго узимајући, све је ово било неправилно. Скупштина је била дужна чекати да Савет потврди њену одлуку о збацивању кнеза Александра. Она није могла проглашавати новог Кнеза док место старог Кнеза не би надлежним путем било оглашено за упражњено. Акт којим је прогласила Милоша за Кнеза и васпоставила његову династију, такође није важио без саветске потврде, што значи да се тај акт није могао саопштити народу пре него би и Савет на њ пристао. О својим одлукама Скупштина је известила Савет тек кад их је извршила, и кад је одобрење Савета могло имати само још формални значај. Па и тада она га је известила само о извршеној промени на престолу; указ о Стевчи Михаиловићу није му ни тада саопштила. Неоспорно је да се Св.-Андрејска Скупштина понашала као једна суверена Скупштина, која је сву власт узела у своје

264

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА