Топола

један трећи члан који је имао доцније да се одреди. Тек тој привременој Влади, кад буде образована, Гарашанин Те предати војску и полицију.

Либерали су се надали да, одмах после збацивања кнеза Александра и васпостављања ОбреновиТа, постану господари војске и полиције. Али, у тим су се надама преварили, и ноЛ која се спуштала, затекла их је и без војске и без полиције. Од како је револуција почела, либерални вођи живели су у страху да преконоТ не буду побијени од Кнежевих људи. Они су ноКивали сви заједно, чувани од пријатеља који су долазили у њихов заједнички стан да стражаре. Од свих тих ноћи у полу-сну и с руком на пушци, најстрашнија је била ноћ између 11 и 12 децембра. То јутро они су потпуно открили своју игру и замерили се не само Карађорђевцима него и великашима. Међутим, војска је још и те ноКи остала у рукама Карађорђеваца и великаша.

111. 12 децембар.

Дванаести децембар освануо је као дан борбе. У Великој. Касарни, која је била на сто корака од Скупштине и одакле се Скупштина могла гађати топовима, у Великој Касарни, војска је била постављена „у бојно стање“, и топови напуњени. Пред Скупштином било је више света но икада; преконоК, МихаиловиК је наредио ОбреновиКевцима да сутра ујутру дођу у што већем броју, и под оружјем, да бране Скупштину. Улица која је водила од касарне ка Скупштини била је притиснута народом; што је главно, та гомила која је држала Скупштину опседнуту, била је организована: она два официра која је Скупштина одредила за помаћнике Стевчи МихаиловиКу као команданту војске и управитељу вароши Ранко Алимпи-ћ и Јован Белимарковић налазили су се пред народом на коњима т као његове старешине.

Саветници с једне стране, скупштинари с друге, скупљали су се у седницу. У Савету је изгледало необично; неки саветници дошли су под оружјем; два саветника, два пријатеља кнеза Александра до последњег часа, Антоније Мајсторовић и Ранко Матејић, водили су собом наоружане момке. У Савету је изгледало тако необично, да су неки мирољубивији саветници нашли да је боље да се уклоне из седнице.

У Скупштини је одмах почело са свађом. Председник Анастасијевић узео је реч. „Шта се овде ради, браћо?“ питао

268

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА