Топола

позив Кнезу. Пре него су та два саветника изашла с војном пратњом из касарне, војска је покушала нешто противу Скупштине. Грујић каже, да је Коста НенадовиК, штапс-капетан артиљерије, намеравао да прво опали из топова и растера народ пред Скупштином. После тога, једно би одељење војске заузело Скупштину, а друго отишло у град по Кнеза. Али у последњем часу, кад је веК хтео командовати: „пали!“, НенадовиГа је задржао ЛукавчевиК. 1 Доцније, саслушаван од једне иследне комисије, Ненадовњћ је ово одрицао. 2 Свакојако, топови нису били испаљени. Уместо тога изишла је из касарне једна полу-рота (од прилике сто) пешака, с једним водом (од прилике петнаест) коњаника. Уз трубу и добош, та се војска упутила ка Скупштини. Да ли се мислило да се и без топова, простим наступањем војске, може растерати народ пред Скупштином? То је био онај тренутак кад се у Скупштини чуло да војници долазе, и кад је доста посланика нагло да бежи.

Касарна је била на вису, а Скупштина у долини. Народ пред Скупштином налазио се на низбрдици, и чим је војска почела наступати, његови први редови устукнуше натраг. Али они иза њих осташе чврсто на своме месту. Један магазаџијски калфа пропе се на прсте и викну да се запињу пушке, али да нико не пуца док војници не почну. Неко повика да се праве барикаде. Ранко Алимпић истрча на коњу пред народ, и с пиштољем у руци заустави официра који је водио пешадију. Једна се пушка из гомиле окрену у прси оном официру који је водио коњицу. Овај повика: „Не, браТо, ми смо депутација!“ (Тиме је ваљада хтео рећи да су неприкосновени)... Официри су, јамачно, држали да без борбе растерају народ. Кад видеше да не могу учинити ништа ако не употребе оружје, они окренуше натраг. Народ, тек тада потпуно окуражен, стаде клицати у једној победничкој раздраганости: „Живео Обреновић!“

Глас да је народ вратио војску у касарну, умирио је Скупштину. Она је продужила своје послове. Према споразуму између либерала и Гарашанина, она је прећутно опозвала своју одлуку да сама врши намесничку власт. Уместо тога, решила је да избере једно намесништво од три лица. Та три намесника била су министар унутрашњих дела Илија Гараша-

1 Видети, такође, Белешке Младена Жујовића 151.

2 ККУ (1859) 493.

272

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВа ВЛАДА