Топола

нин, потпредседник Народне Скупштине Стевча Михаиловић, и председник Касационога Суда Јефтимије Угричић. Скупштина је, најзад, разумела да је ово правилнији пут; да земља мора имати, до доласка кнеза Милоша, привремену Владу; да војска и полиција не би хтели да сматрају Скупштину за Кнеза, ма само привременога.

Али опасност од војске још није била минула. После првог изласка војске из касарне дошао је други. Та војска која је други пут изашла, имала је да прати саветнике МајсторовиТа и Матејића, који су ишли Кнезу у град. По казивању ЛукавчевиКа, с та два саветника било је око сто шездесет војника, које пешака које коњаника. Они су изашли на задња врата од касарне, као кришом од народа пред Скупштином. Они су обишли касарну, и из старе Фишегџијске чаршије покушали да избију на Стамбол-капију, преко Баталџамије и Два Бела Голуба. Једна гомила, састављена махом од ђака, појури да им пресече пут. На неким местима, где се мислило да могу избити, стадоше се дизати барикаде. Код Два Бела Голуба гомила се сусрете с војском. Војска је без сумње имала упутства да не крчи себи пут оружјем; зато се стаде повлачити, покушавајући да дође до града на тај начин, што Ке једнако заобилазити народ који је, окуражен њеним узмицањем, једнако трчао да јој пресече пут. Од Два Бела Голуба, војска се повлачила каПалилули: немогуКи да допре до Стамбол-капије, она је пошла ка Видин-капији. Али народ јој и ту затвори пут. Војска окрену ка Ташмајдану, али народ заприста за њом. Иза гробља Св. Марка, војска се нађе опкољена гомилом, и мораде се постројити у кару. Јесу ли МајсторовиК и МатејиГ наређивали војницима да пуцају? Јесу ли им ови одрекли послушност? То је што се после причало, али то је што се сигурно не може знати. Сигурно је само то, да су коњаници на својим коњима измакли у касарну, а два злосреТна саветника с пешацима предали се Ранку Алимпњћу, који је у томе дотрчао на коњу. Сви су ти заробљеници били одведени у Скупштину у привремени затвор. 1

С овим је свршен покушај војске да поквари дело Св,Андрејске Скупштине. Јер, после другога њеног изласка, умешали су се и страни консули. Иницијативом рускога консула они су се састали код београдског паше и сагласили се, да

1 Поред већ поменутих извора видети, Милева Алимпић, Живот и рад генерала Ранка Алимпића 195. СД (1858) 176.

273

ТРИ ДАНА РЕВОЛУЦИЈЕ