Топола

једновремено саветују и војсци и народу да не употребљавају оружје. Што је главно, после другог изласка војске, била се образовала и привремена Влада, која је значила да је између либерала и великаша постигнут какав-такав споразум.

Од три изабрана намесника, Михаиловић и Угричић већ су се налазили у Скупштини као посланици. По Гарашанина се послала депутација. Кад се он појавио, народ га је дочекао са „живео,“ а и скупштинарима је било мило да га виде. После Кнежевог бегства, Гарашанин је остао једини законити заповедник војске. Кад је он дошао у Скупштину, ова се више није бојала војске.

Гарашанин је изјавио Скупштини да улази у намесништво само привремено, док се ред не поврати. Он је одмах сео за председнички сто и почео издавати наредбе. Пре свега поручио је војсци да се држи мирно и да не предузима ништа изван касарне. После овога требало је извуКи из касарне Савет, који се ту налазио. Начелник војске ЛукавчевиК није хтео пустити саветнике докле му год Скупштина није изјавила да јемчи за њихову слободу и сигурност, и послала људе који Ге их провести кроз народ између касарне и Скупштине. После неког оклевања, саветници дођоше у Скупштину сви заједно. Између њих и скупштинара наста грљење и љубљење, па онда објашњавање. Алекса ЈанковиК и Александар НенадовиГ држали су дугачке говоре, чији смисао нико није разумео. Сутрадан, 13 децембра, Савет је послао Скупштини акт у коме је тврдио да су, 12 децембра, његови члановн силом одведени од војске у касарну, и ту принуђени да напишу писмо којим се кнез Александар зове натраг на престо. То саветско писмо ■није било „дело слободне воље, но морања и изнуђавања сада, кад је повратио своју слободу, Савет хита да увери Скупштину да је и он на страни народа. 1 Дванаестог децембра Савет је опозвао све што је једанаестога радио на Кнежеву збацивању, а тринаестог децембра опозвао све што је дванаестог радио на Кнежеву васпостављању. Једанпут је тврдио да је био принуђен „гомилом људи;“ други пут, да је био принуђен војницима. Једно тело које у року од двадесет четири сата, двапут опозива своје одлуке, и двапут признаје написмено да је радило под морање, такво тело врши над собом акт политичког самоубиства.

Савет се помирио са Скупштином 12 децембра; сутрадан помирила се с њоме и војска. Јован Лукавчевњћ, начелник

1 СА (1859) 9.

274

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА