Топола

Тај његов неуспех сведочи да Гарашанин није имао особине једног вођа револуције. У накнаду за то, он се у револуцији, као и у мирно доба, показао велики министар полиције. Он је стално бринуо да се ред не поквари, да се избегне крвопролиТе, да се све сврши мирно, и, колико је могуТно више, у законитом виду. Кнеза је одвео уград; војску парализовао својим цедуљама; Скупштину склонио да попусти од својих конвентовских тежња. Више него ико други он је учинио да не дође до правог, оружаног сукоба између војске и Скупштине. Он није управљао догађајима у правом смислу речи, али их је бар држао у границама реда; ако није био вођ револуције, био је њен надзорник. Изгледа да је стари полицијски дух био јачи у њему од свега другог. Тај дух може бити надвладао је чак и његову амбицију, и нагонио га да ради не у свом личном интересу, него у интересу мирног и правилног тока ствари. У томе правцу његови напори нису остали без успеха; револуција од 1858 била је најмирнија револуција у нашој историји. Као велика заслуга Св.-Андрејске Скупштине рачуна се то, што је један династијски преврат извршила без крвопролиГа. Извршење преврата без сумње је њено дело, али спречавање крвопролиТа није толико њено дело, колико дело Илије Гарашанина.

280

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА