Топола

Михаила, који је био ожењен из мађарске аристократије, једном Хуњади.

Док је васпостављање Обреновића признато од Порте и Гарантних Сила, имале су да се савладају знатне дипломатске тешкоће. Али те тешкаће нису долазиле отуда, што се нашао неко да брани збаченог Кнеза, него отуда што је нова династија имала својих противника у великој европској политици. Тако је завршено кнезовање Александра Карађорђевића. Он је пао, имајући против себе Скупштину, добар део Савета, и све министре. Војска му је остала верна, али, у одсудном часу, њоме није имао ко да командује. Слаб владалац, Кара■ђорђевић је оборен поглавито с тога што га је било лако оборити. Он није имао ни најмање отпорне снаге. Он је пристао да се сазове једна Скупштина за коју се знало да се ради његовог збацивања сазива, и пристао да изборима руководи његов велики противник Илија Гарашанин. А кад је та Скупштина затражила од њега оставку, он је нашао да је боље да побегне од ње у град, него да је силом растера. Један владалац који се тако мало бранио, морао је бити оборен.

С падом Александра Карађорђевића престаје и уставобранитељски режим. Револуција од 1858, коју су уставобранитељи спремали, испала је у ствари исто толико противу њих колико и противу кнеза Александра, јер је довела на престо Обреновиће, који нису могли опростити уставобранитељима ни 1839 ни 1842. Од главних људи те странке, сем једнога Гарашанина, нико није више дошао до власти под новом династијом; њихова је улога завршена 1858. Савет, носилац уставобранитељске олигархије, изгубио је у догађајима од 1858 сав свој престиж. То тело које се раније борило с Кнезом о првенство, није било у стању спречити Скупштину да не узме сву власт у своје руке. Стварно, Скупштина је била збацила Савет, и ма да је то збацивање мало трајало, то је био удар од кога се Савет није више повратио.

Пад Александра Карађорђевића и уставобранитеља био је, у многоме, историјска нужност. Под Милошем, владалачка је власт постала сувише јака и деспотска. Да би се ослабила и ограничила, било је потребно поставити поред Кнеза један Савет који ће делити с њиме власт, и да би се то двојство у врховној власти могло одржати, за Кнеза је био узет Александар Карађорђевић, који је био мек и попустљив. Из почетка, заједничка влада Кнеза и Савета била је добро дошла, као

282

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА