Топола

Правде, па онда у Кнежевој Канцеларији. И као да све то не би било доста, установљава се, 1846, још и Врховни Суд. Он суди после Апелационог Суда у трећем и последњем степену, али, ма колико његове пресуде „конечне", противу њих се још увек може жалити Кнезу. У једном акту из тога доба, каже се да код нас, сем примирителних судова, има још три степена судства и два надлештва која се парницама занимају, и да је с тога разумљиво да парнице годинама чекају на решење. 1 На што толике инстанције? У својој борби противу Милоша, уставобранитељи су обеКавали народу један режим строге законитости, који неће трпети никакву неправду и насиље, и зато, кад је после Милошевог пада требало тај режим установити, уставобранитељи су држали да морају свакоме, ко се у свом праву осећа повређен, дати што већу могућност жалбе. Нека иде од једног суда до другог, докле, најзад, не дође и до Кнеза. 2 ... Уз то је дошло неко неповерење према општинским, па и према првостепеним судовима. Општинским судовима, где није било ниједнога писменог човека, и где се судило више по хатару него по закону, није се смело дати да и о чем суде коначно. 1 Лични' састав првостепених судова, као што смо видели, није давао никаква јемства за добро суђење: зато се морало признати право апелате и противу сваке њихове пресуде. Изгледа да се није много веровало ни Апелационом Суду; зашто би се иначе установљавао један Врховни Суд, који ће судити о оним предметима о којима је Апелациони Суд већ судио? Најзад, над свима судовима, као још младима и неискуснима, ширио се надзор Кнеза и министра правде, у чијим се канцеларијама претпостављало више правног знања него код судова.

Услед учестаних жалаба на спорост суђења, ове многобројне инстанције почињу се смањивати. Године 1855 Кнез преноси касациону власт на Врховни Суд, а 1858 тај суд, који је дотле и судио и разматрао, претвара се у чисто Касациони Суд. Остају свега четири суда: примирителни, првостепени, апелациони и касациони. Упоредо с тиме, примирителни и првостепени судови добијају власт коначног суђења о извесним предметима. Примирителни Суд суди коначно до 100 гр. чар.; ова се сума доцније подиже на 100 гр. пор. Првостепени Суд суди коначно до 500 гр. чар., доцније, до 1000 гр. пор. Све ове реформе падају последњих година Карађорђевићеве владе,

1 СА (1853) 418.

2 СА (1845) 173.

СА (1845) 173. СА (1853) 418.

с у д