Топола

IV

карактеристика разних режима који су се у нашој уставној историји одмењивали.

У нашој књижевности нема списа у којима би се уставобранитељски режим посматрао с овога гледишта на које сам се ја ставио. Изузетак би, донекле, чинила Ристићева расправа; „Пропаст Олигархије“ (у првој свесци његових „Спољашњих одношаја 11 ), у којој се даје слика партијских односа уочи Карађорђевићевога пада. У страној књижевности, пак, постоји познато Ткалчево дело: „Оаз 51аа15гесћ! сЈез Ригз!епlћишб sегђlеп.“ Немогућно је дати краћи, јаснији и тачнији преглед уставобранитељских установа, него што је то Ткалац учинио. Али он је те установе посматрао само с правног а не и с политичког гледишта; он их је описивао онакве какве су од законодавца створене, а није покушавао да, према њиховом практичном дејству, да и њихову оцену; сем тога, пишући о њима као савременик, он није био у стању да их види у историјској перспективи.

Али, остављајући на страну Ткалца и Ристића, чији су ми списи били од највеће користи, ја сам се морао искључиво служити још необрађеном историјском грађом, архивским податцима, оновременим новинама и брошурама, итд. Ближа обавештења о тој грађи дата су у самом тексту, у примедбама, и зато је непотребно да се о њој овде потанко говори. Ограничићу се само на неке напомене о архивској грађи и усменим саопштењима, која сам употребио.

Главна архивска грађа употребљена у овој расправи налази се у Државној Архиви. Ту се нпр. чувају акти Савета и акти Кнежеве Канцеларије, који су од највеће важности за свакога ко проучава уставобранитељско време, кад је врховна власт била усредсређена код Кнеза и код Савета. Из Зборника закона може се дознати само текст закона који су тада вредили; али, из којих су разлога ти закони били издани, и какве су практичне резултате показали, то се може дознати само из службене преписке тадашњих законодавних чинилаца, Кнеза и Савета.

Поред те грађе из Државне Архиве, имао сам на расположењу још и ову грађу из прива них архива.